Шри Ланка, случајно срећно откриће

Шри Ланка или некадашњи Цејлон, имала је још много имена у прошлости. Најзанимљивија прича се везује за арапске трговце који су ту пролазили током 4.века. Они су ово острво у причама назвали Серендиб, острво драгуља. У енглеском језику реч serendipity значи случајно срећно откиће. Шри Ланка је за мене, баш то: случајно, срећно откриће. Без много очекивања, желела сам да зиму у Београду заменим за неку плажу у Индијском океану. Доживела сам више од тога, незаборавно путовање. Нећу писати о локалитетима Дамбули, Сигрији и Анурадапури који представљају културно-историјске драгујље Шри Ланке, само ћу вас подсетити да се обавезно нађу на вашој рути кроз ову земљу. Овде желим да испричам причу мириса, боја и звукова који су обогатили моје искуство. 
Како може да мирише земља која од укупног светског извоза има удео са чак 90% цимета и око 30% сушеног кокоса и црног чаја? Предивно, инспиративно, опуштајуће. Миришљави штапићи који горе на свежем ваздуху и чији мирис разноси благи ветар, уљане мирисне свеће које се пале у храмовима , цвеће предивних боја и наравно, свеже воће и егзотични зачини. Сви сте вероватно јели ананас, па и манго, али мирис и укус тог тек убраног воћа које се служи сваког јутра за доручак, нећете заборавити. Ја сам ту нову, здраву навику понела кући. Разноврсна риба која се пеца два пута дневно, одмах се продаје на плажи. Замрзивача нема, тако да је увек свежа. Етерична уља заносних мириса која се користе у ајурведским масажама су леп сувенир који можете понети и који ће вас још дуго подсећати на тренутке када је ваше тело било потпуно опуштено а ум растерећен од свакодневних брига. 

Mirisne sveće

Када на карти посматрате ово острво оно има облик сузе и налази се мало испод Индије и зато га неки називају сузом Индије. Шри Ланка је највише од свих земаља у окружењу погођена великим цунамијем 2004. године, када је погинуло више од 30 000 људи, али овде нема много суза и плакања. Будисти чине највећи део становништва, од укупних 20 милиона становника и њихов поглед на живот и смрт је много другачији од нашег. Због тога боравак у некој будистичкој земљи за нас може да буде поучан. Живи се веома скромно, патријархално , увек са осмехом, мирно и без много нервирања. 
Од главног града, Коломба, који има два милиона становника до Кендија који је културни центар Шри Ланке и налази се у средини острва путовали смо возом. Имали смо срећу да нађемо карту за туристички вагон који има велике прозоре и из кога можете посматрати нетакнуту џунглу. Пруга је место где се људи из околних села шетају , седе и причају, некад простиру и веш. Када воз пролази они се помере и одмах затим се врате својим активностима. Воз иде јако споро, кривуда кроз планине, плантаже чаја и цимета. У класама које нису за туристе и где нема резервације, прозори и врата су отворени. Има доста оних који нису нашли место за седење, па стоје и стрпљиво чекају да стигну на одредиште. За повратак можете испробати модеран ауто пут који је недавно саграђен. Туризам се још увек развија и некада нећете наићи на жељени комфор. Домаћини се труде да нам буде лепо, па ће вам на јавним местима и ресторанима често понудити кључ од тоалета за странце. 

Opušteno na Sri Lanki

Вожња локалним аутобусима је згодна јер стају на сваком месту, боље речено успоравају да би путници ускочили или искочили из возила. Када нема стајања, такозвани експрес аутобуси, јуре великом брзином и претичу, а узбуђење појачава динамична популарна музика, мешавина индијске, оријенталне и мало латино ритма. Ритам прате светлеће разнобојне лампице, којима су окићени флуоресцентни или тродимензионални постери и статуе Буда и других божанстава. Тук-тук је нека врста таксија на три точка у који мало крупнији странци тешко стају, али је веома практично превозно средство кад се навикнете. У Кенди смо стигли предвече, звукови около су били заглушујући. Трубе тук-тукова који се на железничкој станици боре да преузму туристе, молитва преко звучника из оближљег храма и врапци, врапци и још неке птичице у жбуњу које су се разгаламиле пред крај дана. Центар града се налази на језеру , док смо смештај узели на оближњем брду. Тук-тук креће уз узбрдицу, претиче, труби и тешком муком нас извлачи са све коферима. Када се после пар дана навикнете, постаје забавно и видите како у свом том хаосу постоји ред, како се заправо нико не нервира, не псује, не вређа и не виче, само се мало гурају и јачи и бржи пролазе. 

Budistički monasi se dive drvetu

Када се након тридесет сати пута наспавате, на тераси са погледом на џунглу, уз црвкут птица, чека вас црни чај и доручак који чини воће и палачинке. Док вас током доручка мајмуни са оближњих грана засмејавају, схватате да сте на правом месту.
На Шри Ланки је све шарено. Цветни орнаменти у храмовима су предивних боја, лотосови цветови који се носе на дар и будистичка застава су само неке од тих шарених ствари. Мушкарци се облаче у розе, жуте или наранџасте мајце и шорцеве и најчешће носе мајце на штрафтице. Жене носе сукње средње дужине на волане и блузе са кратким рукавима. Уметност батика примењена на гардероби је популарна. Ту су наравно и жене које носе разнобојне сарије. Када видите да су и мушкарци и жене у белом, знате да одлазе у храм на молитву или на сахрану. У храмовима, а често и на раскрсници путева, налази се Бо дрво. То је свето дрво, врста дрвета испод кога је Буда доживео просветљење. Оно је окићено шареним заставицама и ограђено. Рибарски чамци су разнобојни и украшени венцима живахних боја. 

Boje Sri Lanke

Западна обала Шри Ланке је место за одмор. Од сркомних хостела до луксузних хотела, избор је велики. Без обзира на смештај, океан је исти, таласи су огромни, може се пливати у лагунама где је вода мирнија. Палме уоквирују ове предивне пешчане плаже. Сате можете провести гледајући у таласе и сурфере који стрпљиво и упорно чекају онај прави талас. Пењу се, падају и тако док се не изморе. Лакши спорт на обали је скупљање шкољки и корала које таласи нанесу. Сваког дана је другачији избор, тако да након одређеног времена можете направити дивну разноврсну колекцију.
Људи су благе нарави, опуштени, не брину много о материјалним стварима јер схватају да су оне пролазне. Нису скони конфликтима и насиљу било које врсте. Када смо у соби нашли огромног паука, дошао је домар, ухватио га са кесом и избацио кроз прозор назад у џунглу. Стопа развода је веома мала док су бракови и даље углавном уговорени. Жене брину о кући и деци и чини се да су задовољне. Делују слободно и безбрижно. Увек насмејане, упркос недостатку машине за веш и других кућних апарата, упркос врућини и комарцима. Деца весело трче по дворишту, вриште и смеју се иако немају много играчака. Живот делује једноставно. То је оно што сам научила на Шри Ланки и вратићу јој се поново, првом приликом.

Ауторка текста и фотографија: Исидора Милошевић

Текст је објављен у Политикином магазину, 20.маја, 2018.